Logo
Bull and Bear AD Podgorica
broker, diler, investicioni savjetnik

tel: 020 235 599, 077 272 040
email: office@bullandbear.me
adresa: Marka Miljanova 46/14, 81000 Podgorica
Korisničko ime Lozinka
Zapamti me Zaboravili ste šifru?
  CG    EN  
Tržište
Portfolio
Vijesti
Sve vijesti
Portfolio vijesti
Registruj se
Posljednjih 20 transakcija
14:00:02 6.000 FO02  @  0,1706
13:55:04 20.000 TREN-O  @  0,0521
13:52:41 250.000 TREN  @  0,0873
13:25:33 20.000 TREN  @  0,0874
13:00:30 370 STAN  @  2,5000
13:00:30 175 STAN  @  2,5000
13:00:30 100 LUKO  @  13,0000
12:54:16 4.000 PREN  @  0,6000
12:45:12 3.000 PREN  @  0,6000
12:01:06 196 PREN  @  0,5900
11:41:21 5.000 TREN-O  @  0,0521
09:47:35 5.000 TREN  @  0,0874
09:31:37 650 JGPK  @  11,0000
09:30:55 591 TITI  @  2,3197
09:30:52 50.000 PREN  @  0,5901
09:30:51 24.717 PREN  @  0,6100
09:30:49 5.000 TREN-O  @  0,0520
09:30:49 5.000 TREN-O  @  0,0520
09:30:49 5.000 TREN-O  @  0,0520
09:30:49 5.000 TREN-O  @  0,0520
Vijesti vezane za simbol:


28.3.2011 - Traže da se povuče radna verzija zakona o fondovima - Izvor: Vijesti - izmijeni

Direktori društava koja upravljaju fondovima zajedničkog ulaganja (DZU) Eurofond, Trend, Atlas Mont, MIG, HLT i Moneta poslali su Ministarstvu finansija desetine primjedbi na radnu verziju novog zakona o investicionim fondovima, koji je uz pomoć stranih eksperata pripremila Komisija za hartije od vrijednosti (KHOV), i zatražili od tog vladinog resora da ga povuče iz dalje procedure.Radna verzija novog zakona bila je na javnoj raspravi do 18. marta, a polemiku o tom dosta obimnom tekstu obilježili su ekstremno različiti stavovi osnivača i menadžera fondova nastalih tokom vaučerske privatizacije, prije osam i po, s jedne strane, i predstavnika manjinskih akcionara fondova i KHOV-a, s druge strane.Radnom vezijom predviđeno je otvaranje postojećih fondova zatvorenog tipa, lakša promjenljivost menadžment firmi koje upravljaju fondovima i mnogo bolja zaštita više od 100.000 akcionara koji do sada, maltene, nijesu ni mogli uticati na bilo kakav rad osnivača fondova.- DZU smatraju da dosadašnje aktivnosti predlagača o ovom pitanju, nijesu primjerene načelima demokratičnosti, otvorenosti, međusobnog uvažavanja i komunikacije koju promoviše Crna Gora svojom politikom, a naročito u odnosu na postojeće i buduće investitore. Oni koji su najdirektnije zainteresovani za ovo pitanje nijesu pozvani na konsultacije prije izrade radne verzije, rokovi za javnu raspravu za zakon koji je od velike važnosti za ekonomiju su suviše kratki, organizovan je samo jedan sastanak u toku trajanja rasprave, a izostao je uobičajen niz stručnih skupova na kojima bi osim zainteresovanih subjekata iz Crne Gore i inostranstva, bili pozvani stručnjaci iz zemlje i sa strane da o tome daju svoj doprinos. Zbog toga, svih šest DZU traže od Ministarstva finansija da se predlog radne verzije povuče iz dalje procedure, jer on evidentno mora da pretrpi značajne promjene - istakli su direktori DZU u primjedbama upućenim Ministarstvu.Radnom verzijom novog zakona o investicionim fondovima u Crnoj Gori predložen je sasvim drugi koncept kada su u pitanju fondovi u odnosu na onaj koji je definisan sada važećim Zakonom.- Radna verzija zakona obuhvata 263 članova, što je za 200 odsto više normi od postojećeg Zakona (ili tri postojeća zakonska teksta). Uprkos takvoj izvanrednoj obimnosti teksta, ostalo je mnogo nejasnoća i nedorečenosti, a predviđeno je donošenje više desetina podzakonskih akata. Na oko 50 mjesta, predlagač se poziva na podzakonske akte koje će donijeti KHOV, uključujući akte kojima postoji mogućnost, kako je predloženo da se mijenjaju čak i zakonske norme – navodi se u primjedbama DZU.

rn

 

rn

Direktori društava smatraju “da su osnovne dvije aktivnosti društava – osnivanje i upravljanje fondovima, faktički dovedene u pitanje”.

rn

 

rn

- Umjesto da se ovim društvima omoguće odgovarajući mehanizmi putem kojih se stvaraju realne pretpostavke da se ostvari pravo na upravljanje, stiče se utisak da je predlagač bio koncentrisan na maksimalna organičenja u tom pogledu. Od predložene aspolutne zabrane sticanja akcija fondova s kojima upravljaju, prepolovljene maksimalno propisane naknade za upravljanje, svođenje ukupnih troškova fonda na visinu koja je do sada predstavljala samo naknadu za upravljanje, do toga da se dovode u neravnopravan položaj kako u odnosu na fond, kao drugu ugovornu stranu kod ugovora o upravljanju, tako i u odnosu na banku depozitara i slično... Po predlagaču, ne samo u slučaju radne verzije već i posljednjih godina, proizilazi da DZU ne treba da upravlja, već to treba da rade drugi, a društvo treba da bude odgovorno za upravljanje. To je jedan potpuno naopako postavljen sistem upravljanja investicionim fondovima, jer bi se faktički pozicija društva trebalo svesti na pukog izvršioca odluka izrazito manjinskih akcionara koji rijetko predstavljaju izmedđ 5 i 10 odsto akcijskog kapitala – smatraju direktori DZU.

rn

 

rn

Kao poseban problem s kojim su i sada suočena DZU je pitanje mogućnosti da Komisija oduzme dozvolu za rad društvu.

rn

 

rn

Menadžeri fondova dodaju da pozivanje na to da se radnom verzijom novog zakona štite prava akcionara fondova, s akcentom na prava manjinskih, “nema utemeljenja upravo u predloženim rješenjima”.

rn

 

rn

- Prije svega nije jasno na osnovu kojih analiza se došlo do zaključka da akcionari – vlasnici akcija u investicionim fondovima (nezavisno da li je riječ o većinskim ili manjinskim) treba da imaju neki privilegovaniji položaj u pogledu prava, nego što je to položaj akcionara u privrednim društvima. Takođe, nije jasno, na osnovu čega je izveden zaključak da postojeći mehanizmi zaštite interesa akcionara, uključujući i manjinskih, koji su definisani Zakonom o privrednim društvima, a on se shodno primjenjuje na akcionare fondova, nije dobar ili da treba da bude drugačiji nego što je garantovan akcionarima u privrednim društvima (tužba za poništenje odluka skupštine akcionara, tužba protiv organa društva, zahtjev za isplatu akcija i sl.). Dok je akcionarima dozvoljeno da u procesu upravljanja postupaju slijedeći sopstvene interese (u skupštini akcionarskih društava), dotle to nije dozvoljeno članovima organa društava i fondova, a naročito nije dozvoljeno Komisiji da umjesto nadzora nad poslovanjem, dovodi sebe u poziciju zaštite interesa bilo većinskih ili manjinskih akcionara. Prava i obaveze svih akcionara moraju biti jednaka, u skladu s njihovim ulozima – ističe se u primjedbama DZU.

rn

 

rn

M. MILOŠEVIĆ

rn

 

rn

Oni koji su najdirektnije zainteresovani za ovo pitanje nijesu pozvani na konsultacije prije izrade radne verzije, rokovi za javnu raspravu za zakon koji je od velike važnosti za ekonomiju su suviše kratki, organizovan je samo jedan sastanak u toku trajanja rasprave, a izostao je uobičajen niz stručnih skupova na kojima bi osim zainteresovanih subjekata iz CG i inostranstva, bili pozvani stručnjaci iz zemlje i inostranstva da o tome daju svoj doprinos, stoji u dopisu direktora DZU Vladi

rn

 

rn

Ne dozvoliti nasilnu transformaciju Direktori pozivaju Ministarstvo finansija da ne dozvoli “nasilnu transformaciju pravnog statusa, i vlasništva pod uslovima koji nijesu važili u trenutku osnivanja i ulaganja”. - Naime, prvi put se u jednom zakonskom tekstu - usklađivanje unutrašnje organizacije, akata i poslovanja fondova (što se vrlo sporno izjednačava s terminom „transformacija“) stvara mogućnost da to radi ne društvo koje je osnovalo i koje upravlja fondom, već neko drugo društvo…Postavlja se pitanje zašto izričito nije rečeno da ponudu za obavljanje tih poslova, u prvom redu, treba da podnese društvo koje upravlja fondom i da ono ima prioritet makar pod jednakim uslovima. …Kako će se i po kojim kriterijumima vršiti odabir između više ponuda, a vrlo je problematično kako se uopšte može rangirati i po kojim kriterijumima obavljanje jednog ovakvog posla - pitaju direktori DZU.

rn

 

rn

Šta je “isuviše velika naknada”? Direktori napominju da je neprihvatljivo rješenje da nadzorni odbor fonda ima pravo da predloži skupštini izmjenu ili raskid ugovora o upravljanju „u slučaju da naplaćenu naknadu smatra isuviše velikom“. - Postavlja se pitanje šta znači ovakav predlog kod činjenice da se naknada i kriterijumi za njeno utvrđivanje definišu zakonom i ugovorom…Pravni apsurd predstavlja predlog da akcionar fonda ima pravo na derivativnu tužbu (član 255 stav 3) „radi utvrđivanja osnovanosti za isplatu isuviše visokih naknada društvu za upravljanje“ protiv članova nadzornog odbora. Još jedan primjer neravnopravnog tretiranja društva u odnosu na druge akcionare jeste i predlog člana 261. Dok akcionar koji glasa protiv inv. programa zatvorenog fonda nakon dvije godine od transformacije (član 261) ima pravo da pretvori svoje akcije u potraživanje (valjda i da dobije obeštećenje za to potraživanje) - pri čemu detalji tog pretvaranja uopšte nisu regulisani - društvo za upravljanje uskraćeno je da za to isto pravo bude obeštećeno - stoji u primjedbama.

rn

 

rn

Nejasni rokovi - Zakonom uopšte nije određeno u kom roku će društvo za upravljanje realizovati program „transformacije“, već je samo navedeno u kom roku će skupština fonda odlučiti o izboru društva za upravljanje koje će vršiti usklađivanje unutrašnje organizacije, akata i poslovanja. Koliko traje period transformacije (član 261), odnosno koji je krajnji rok, ostaje potpuno nejasno. Čak ni članom 261 (u stavu 1) to nije precizirano, jer proizilazi da transformacija fonda može da traje dvije, i da bude nastavljanje shodno „daljem investicionom programu“, a ne zna se do kada - navodi se u primjedbama DZU.

Tag: EURF, TREN, ATMO, MIGF, HLTA, MONF
Indeksi
· MONEX20  · MONEXPIF
Kretanje indeksa posljednjih mjesec dana trgovanja
Danas na tržištu
  MONEX20 81.609,93 -0,50 %
  MONEXPIF 158,59 -7,37 %
  MARKET CAP. 2.315 M +1,84 %
Današnje trgovanje
  Tip Poslova Akcija Promet
  Akcije 10 83.799 60.081
  Fondovi 9 320.000 26.353
  Obveznice 1 6.000 1.024
  UKUPNO 20 409.799 87.458
Dnevno kretanje simbola
29. apr
24. apr
23. apr
22. apr
19. apr
18. apr
17. apr
16. apr
15. apr
12. apr
 
 
Copyright (c) Bull and Bear broker, diler, investicioni savjetnik a.d. Podgorica