On je kazao da je ove godine cilj da se javna potrošnja svede na 44,5 odsto BDP-a. Katnić, koji je najmlađi ministar u Vladi Igora Lukšića, poručuje da, bez obzira na to što je Crna Gora izašla iz recesije, državni organi i dalje treba da budu efikasniji u trošenju novca poreskih obveznika.

Planirani budžetski deficit je realan i održiv, tome u prilog govore i komplimenti koje od priznatih institucija dobijamo za fiskalne performanse, kako za prošlu, tako i za projekcije za ovu godinu.

-Naš cilj je da naredne godine imamo primarni suficit, odnosno da, kada rashode umanjimo za otplatu kamata, imamo višak. Planirani nivo deficita od 2,6 odsto niži je nego što propisuju kriterijumi iz Mastrikta, tako da smo u dijelu javnih finansija usaglašeni sa najvažnijim pravilima Evropske monetarne unije - rekao je Katnić.

On je najavio da će uskoro predložiti Vladi rješenja za sve starješine organa koje su pod ingerencijom Ministarstva finansija.

- Računam na kolege koje su do sada kvalitetno obavljale svoj posao. Mnogo važniji od imena su ciljevi i zadaci organa, kao i obaveze i poslovi koji nas čekaju - dodao je Katnić.

Nova emisija euroobveznica biće realizovana u prvoj polovini godine i maksimalno planirano zaduživanje, predviđeno budžetom za 2011, iznosi 180 miliona eura, dok se za finansiranje infrastrukturnih projekata planira zaduživanje kod multilateralnih finansijskih institucija u iznosu od 53 miliona eura, saopštio je u intervjuu za Pobjedu ministar finansija Milorad Katnić.

On je kazao da je ove godine cilj da se javna potrošnja svede na 44,5 odsto BDP-a. Katnić, koji je najmlađi ministar u Vladi Igora Lukšića, poručuje da, bez obzira na to što je Crna Gora izašla iz recesije, državni organi i dalje treba da budu efikasniji u trošenju novca poreskih obveznika.

Zaduživanje

Ministre Katniću, koji je prioritetan način zaduživanja za ovu godinu?

Katnić: Budžetom je planiran nivo zaduživanja od 180 miliona eura i za infrastrukturne projekte dodatno 53 miliona eura. Prošle godine smo imali prvo iskustvo emisije obveznica u iznosu od 200 miliona i ona je bila uspješna kako sa strane broja prijavljenih investitora, tako i u smislu uslova pod kojim smo dobili novac, jer ne treba zaboraviti činjenicu da smo država koja još nema investicioni kreditni rejting i prvi put se pojavljuje na jako turbulentnom tržištu nakon kriza u pojedinim evropskim državama. Međutim, smatram da se ne treba hvaliti zaduživanjem. To je, na neki način, nužno zlo, jer morate da obezbijedite novac da biste finansirali zakonom predviđene obaveze.

U kojoj fazi je taj postupak?

Katnić: Počeli smo pripreme za emisiju euroobveznica za ovu godinu. Već smo u procesu selekcije finansijskih institucija koje će biti savjetnici u tom procesu. To je izuzetno kompleksan proces koji zahtijeva mnogo pripreme i dokumentacije, a obuhvata i razmjenu mišljenja sa investitorima i organizovanje više sastanaka. Veoma je važno izabrati pravi momenat i savjetnike da bi emisija bila uspješna i kako bi se novac prikupio po što povoljnijim uslovima. Emisija euroobveznica ima nekoliko pozitivnih strana, prvenstveno jer se na taj način država predstavlja velikom broju investitora koji kroz kupovinu euroobveznica ne samo da će se bliže upoznati sa našom ekonomijom, nego i investicionim prilikama, već i zbog toga što na taj način otvaramo vrata za privatni sektor i institucije da sarađuju sa ulagačima sa tog tržišta. To je najtransparentniji proces i model zaduživanja jer eurobond prezentujete kao na berzi, kroz svoju ponudu obveznica, a zatim investitori konkurišu sa svojom cijenom. Zbog prednosti kao što su diverzifikovana baza investitora, transparentnost procesa i otvaranje vrata za privatni sektor u smislu aktivnosti na tom tržištu, euroobveznice predstavljaju najoptimalniji model za zaduživanje na međunarodnom tržištu.

Koji je planirani iznos zaduživanja na tom tržištu?

Katnić: Očekujemo da u prvoj polovini godine ponovo izađemo na tržište emisijom euroobveznica. Iznos će zavisiti od prilika na tržištu i naših potreba. Postoji i opcija refinansiranja starih obaveza, posebno onih od prošlogodišnje emisije, i mi ćemo svakako razmotriti sve te opcije. Nije najbolje da unaprijed definišemo kada i sa kojim iznosom ćemo izaći na tržište, već to treba da bude dio procesa analiziranja prilika na tržištu, naših potreba i interesovanja potencijalnih investitora.

Javna potrošnja

Javna potrošnja je u godinama krize zbog određenih socijalnih davanja i obaveza finansiranja nekih troškova države ponovo porasla. Zbog krize su revidirani raniji planovi o njenom smanjenju. Na kojem je nivou javna potrošnja na kraju prošle godine?

Katnić: U Crnoj Gori smo suočeni sa negativnim posljedicama krize, zbog čega su revidirani planovi koji su ranije definisali smanjenje javne potrošnje. Javna potrošnja je 2009. godine povećana, u najvećem dijelu za socijalna davanja, tako da je na kraju godine iznosila 51 odsto BDP. Ovo je znatno iznad nivoa koji treba da omogući dinamičan ekonomski rast. Povećanje državne potrošnje se, takođe, negativno odrazilo i na određene međunarodne indikatore. Zato je jedan od osnovnih ciljeva Ministarstva finansija smanjenje javne potrošnje u relativnom iznosu. Za 2010. smo ostvarili ciljeve, čak i bolje nego što smo planirali. Planom je bilo predviđeno da potrošnja bude na nivou od oko 49 odsto, a na kraju godine ona je, prema preliminarnim podacima, iznosila oko 47 odsto. To znači da je smanjenje ukupne javne potrošnje iznosilo oko četiri procentna poena. Vjerujem da će se to odraziti na bolje indikatore kod međunarodnih institucija kada naredne godine budu pravili ocjenu a, što je još važnije, potvrda je toga da smo na pravom putu da postavimo temelje za zdrave i održive javne finansije.

Kakve su projekcije za tekuću godinu?

Katnić: Za ovu godinu ukupna javna potrošnja je planirana na nivou od oko 44,5 odsto BDP. To je nešto što je dostižno, ukoliko ne bude značajnijih poremećaja u ekonomiji. Za srednjoročni cilj smo planirali da se potrošnja smanji ispod 40 odsto BDP. Ono što je važno jeste da održimo kapitalne rashode na značajnom nivou, preko pet odsto BDP i da, kroz kapitalne investicije države i privatnog sektora, napravimo dobru osnovu za dugoročni rast. Ministarstvo finansija će, u okviru svoje srednjoročne i dugoročne politike, ići ka smanjenju ukupne potrošnje, ali i povećanju transfera za kapitalne investicije.

Ministarstvo finansija je naložilo svim potrošačkim jedinicama tokom krize da primjenjuju mjere štednje. Ostaju li te mjere na snazi?

Katnić: Izlazak iz recesije ne znači da smo prebrodili efekte krize. Na Crnu Goru, ali i ostale države kriza je ostavila dublje posljedice, posebno na javne finansije. U prvom redu to se odnosi na državnu potrošnju, deficit i javni dug. Svi parametri su se u većini država povećali. Zato sada vidimo da pojedine države euro zone imaju problema kada govorimo o budžetu, finansiranju budžeta, fiskalnoj stabilnosti i održivosti. Veoma je važno da Crna Gora, kao mala i otvorena ekonomija, podložna uticajima sa strane, više vodi računa o fiskalnoj stabilnosti i održivosti. Kriza još ima efekata na fiskalnu ranjivost i zato moramo biti oprezni i vrlo konzervativni. Ekonomski rast ne znači automatski da se moraju povećati izdvajanja iz budžeta. Prioritet budžeta ostaju redovne isplate penzija, zarada i socijalnih davanja, ali i servisiranje svih zakonom definisanih obaveza.

Koja poruka bi bila kolegama iz drugih Vladinih resora, službi i organa koji se finansiraju iz budžeta?

Katnić: Uvijek se ponašajte racionalno i efikasnije. Kriza nas je naučila da nije uvijek odgovor država i nije najbolji odgovor povećati državnu potrošnju. Za dugoročnu stabilnost najbolji odgovor su strukturne reforme i kvalitet usluga koje država pruža. To znači da istim ili manjim sredstvima pružimo kvalitetnije usluge građanima i privredi. To zvuči lijepo, ali je istovremeno teško ostvariti, zbog čega je i neophodna promjena načina organizacije državne uprave, ali i svijesti. Nije prijatno reći da moramo smanjivati potrošnju kako bismo stvorili temelje za dugoročan rast, ali smatram da je ipak bolje reći teške stvari i istinu, nego biti lagodan sa nečim što ne odgovara stvarnosti.

Dug

Koliko iznosi javni dug i da li CrnaGora spada u grupu visoko rizičnih država?

Katnić: Na kraju prošle godine, prema preliminarnim podacima, dug je iznosio oko 41,5 odsto BDP-a. Mastriški kriterijumi previđaju da dug ne smije preći 60 odsto. Vidimo da neke države imaju dug i više od 100 ili 200 odsto BDP-a, a druge su u velikim fiskalnim problemima i sa znatno nižim iznosom duga. Iznos od 41,5 odsto u Crnoj Gori je održiv i to je nešto sa čim možemo da se nosimo. Ipak, veoma je važno da javni dug u srednjem roku bude bliže 30 nego 40 odsto BDP.

Kakva je struktura tog duga?

Katnić: Struktura duga je kvalitetna, ročnost je duga, a najveći dio je eurski, tako da ne postoji izražen valutni rizik, niti rizik refinansiranja. Znatan dio duga preuzeli smo od SFRJ, a ostatak kroz restituciju i obaveze u isplati stare devizne štednje i penzija. Sada se trudimo da se zadužujemo za kapitalne projekte i one koje imaju vrijednost za buduće generacije. To znači da, ako već opterećujemo državu i buduće generacije, onda treba da ih zadužimo sa vrijednošću koja će imati koristi u budućnosti, kao što su infrastrukturni projekti ili ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, ekologiju.

Budžetski deficit je planiran na 2,6 odsto. Da li je realno da on bude zadržan na tom nivou?

Katnić: Mislim da je deficit realan i održiv, čemu u prilog govore i komplimenti koje od priznatih institucija dobijamo za fiskalne performanse, kako za prošlu, tako i za projekcije za ovu godinu. Naš cilj je da naredne godine imamo primarni suficit, odnosno da, kada rashode umanjimo za otplatu kamata, imamo višak. Planirani nivo deficita od 2,6 odsto je niži nego što propisuju Mastriški kriterijumi, tako da smo u dijelu javnih finansija usaglašeni sa najvažnijim pravilima Evropske monetarne unije.

Koje su najvažnije aktivnosti na uklanjanju barijera za poslovanje? Može li se očekivati agresivnija politika u eliminisanju onih procedura koje je prepoznala Svjetska banka u svom Doing business izvještaju?

Katnić: Mislim da smo prethodnih godina stvorili dobru osnovu i da sada možemo, kako kažete, „agresivnije“ ići u otklanjanje prepreka za građane i biznis i da im olakšamo komunikaciju sa državnim organima. Fokusiraćemo se na nekoliko oblasti. U dijelu javnih finansija akcenat će biti na plaćanju poreza. Još uvijek je sistem opterećen velikim brojem fiskaliteta, taksi, često i nekim diskrecionim porezima ili dažbinama na centralnom i lokalnom nivou. Često je procedura plaćanja poreza duga i skupa i zahtijeva mnogo koraka. U tom dijelu prioritet će nam biti uspostavljanje efikasnije administracije za prikupljanje poreza, jednostavnija naplata, plaćanje, a to bi za građane trebalo da znači manje troškova, procedure i uštedu vremena. Ako već postoje porezi kojim se, između ostalog, finansira državna potrošnja i stope koje su relativno niske, onda treba da omogućimo da se oni jednostavno plaćaju i da ne bude skupa primjena propisa.

Međunarodne organizacije su sugerisale da bi država trebalo da učini više na zaštiti i registraciji imovine? Šta se planira preduzeti na tom polju?

Katnić: Sigurnost imovine i njena registracija nešto su od čega zavisi ekonomska aktivnost i sigurnost. Tu oblast želimo da unaprijedimo, odnosno da registar imovine bude siguran i efikasan, kao i da omogućimo manje troškove registracije imovine. Uz plaćanje poreza i izdavanje građevinskih dozvola, registracija imovine je indikator koji je prepoznala Svjetska banka kao oblast u kojoj je neophodno sprovesti poboljšanja. Preduzeli smo aktivnost u dijelu pripreme zakonskih propisa. U dijelu dobijanja građevinskih dozvola, zajedno sa resornim ministarstvom, pripremamo izmjene zakona koje bi trebalo da doprinesu poboljšanju indikatora, što znači i manje troškove i kraće vrijeme za dobijanje dozvole. Prošle godine smo u registraciji biznisa napravili značajan napredak u smislu smanjenja broja institucija i papira koje treba obezbijediti. Sada imamo dvije institucije u sistemu, ali idemo korak dalje - želimo da imamo jednu koja bi, poželjno u jednom danu, izdavala dokumenta o registraciji biznisa.

Hoće li biti promjena na čelu organa koja su pod nadležnošću Ministarstva finansija?

Katnić: Počeo sam konsultacije i u vrlo kratkom roku predložiću Vladi rješenja za sve starješine organa. Računam na kolege koje su do sada kvalitetno obavljale svoj posao. Mnogo važniji od imena su ciljevi i zadaci organa, kao i obaveze i poslovi koji nas čekaju. Suština je da dogovorimo šta treba da uradimo a, ako to učinimo, onda je lakše da govorimo o rješenjima. Ne bih sada govorio o imenima, neke konsultacije su obavljene, neka imena su već manje-više zaokružena, a u kratkom roku će biti i formalizovana i javna.

A promjene...

Katnić: U kontinuitetu ću se truditi da ojačamo institucionalne i kadrovske kapacitete Ministarstva i uprava. To je proces koji je i do sada karakterisao Ministarstvo finansija i ne bih ga nužno vezao za promjenu ministra.

Po čemu bi voljeli da vas pamte kao ministra finansija?

Svakako po dosljednosti. Da radim ono u šta vjerujem i da ono što kažem i sprovodim.

Naravno, da nakon rada u Ministarstvu finansija ostavim ne samo dobre indikatore, već i ljude koji će moći da u budućnosti obezbijede stabilnost finansija i prosperitet ekonomije.

Kreditni rejting važan za sve

Jedan od naših ciljeva će, svakako, biti i poboljšanje kreditnog rejtinga. Još nijesmo blizu investicionog kreditnog rejtinga, a slabljenje naših ekonomskih performansi usljed krize dovelo je do sniženja rejtinga kod agencija Standard end purs i Mudis. Kreditni rejting je važan ne samo za državu, već i za čitavu ekonomiju, jer od njega zavise troškovi zaduživanja za naše banke, građane i privredu. Kreditni rejting i poboljšanje konkurentnosti su neki od prioriteta u radu Ministarstva finansija.

Država nema čarobni štapić

Budžet nije samo davanje, već i uzimanje. A prevelikim uzimanjem ne smijemo ugroziti ekonomiju. Idealno bi bilo da država ima čarobni štapić, pa da može da ispuni sve potrebe koje postoje, što bi sigurno značilo „lagodniju“ poziciju za Ministarstvo finansija i Vladu. Kako čarobni štapić ne postoji, onda imamo situaciju da, da bi se nekom dalo, na drugoj strani se mora i uzeti. Obično kada država uzima, onda to bude više nego što daje, jer ona od tog novca treba da finansira svoje operativne troškove. Zato je veoma važno da ne ugrozimo ekonomsku aktivnost, nego da stvorimo uslove da ona bude veća i da taj kolač za preraspodjelu bude veći. Na taj način ćemo manjim uzimanjem moći više i da damo. I to je osnovni zadatak Ministarstva finansija.